Међународна трговина је размјена добара између земаља. Међународна трговина омогућава потрошачима широм света да купују француска вина, колумбијску кафу, корејске телевизоре и немачке аутомобиле. Међународна трговина између нација ствара глобалну економију у којој су цене под утицајем разних фактора као што су глобални догађаји, девизни курсеви, политика и протекционизам. Политичке промене у једној земљи могу утицати на трошкове производње и плате запослених у другој земљи. Резултат таквих промјена могао би повећати или снизити цијене увезене робе за домаће купце на свакодневним производима.
Утицај тарифа и трговинских баријера
У идеалном случају, трговина са другим земљама повећава број добара из којих потрошачи могу да бирају, а мултинационална конкуренција ће смањити трошкове тих добара. Дампинг је једна међународна трговинска пракса која се обесхрабрује кроз стратешко кориштење тарифа. Дампинг је када трговински партнер извози велику количину јефтиније робе од оне која је доступна из домаће производње како би стекла конкурентску предност на страним тржиштима. Да би успорила или зауставила дампинг међународне робе ниже цијене, влада може наметнути царине или порезе на ту увезену робу.
Честа притужба на међународну трговину је ниска цијена страних радника и недостатак регулативе у иностранству у погледу сигурности и квалитета. Тарифе се могу наметнути како би се заштитили потрошачи од потенцијално опасних производа, као што су заражена храна која може укључивати увезено месо или инфериорне производе као што су неисправни ваздушни јастуци. Стандарди квалитета и прописи могу се веома разликовати од земље до земље. Међународна трговина треба да стимулише узајамну корист и позитивне односе између земаља, али понекад је супротно. Земље такође могу одредити тарифе за одмазду против трговинског партнера за кога верују да крши правила или иде против циљева његове спољне политике.
Утицај политике и протекционизма
У неким случајевима, влада ће наметнути царине на увозну робу из политичких разлога. Можда жели да испуни обећање из кампање, подстакне раст у одређеној индустрији или да да јаку изјаву члановима међународне заједнице. Влада може усвојити политику протекционизма и ограничити трговину кроз тарифе јер је забринута да међународна трговина угрожава домаћу економију наношењем штете одређеним индустријама. Иако је познато да овај тип протекционизма ради краткорочно, често је дугорочно штетан, јер чини да земља повећава тарифе мање конкурентне на међународном нивоу.
Трговински протекционизам може на крају ослабити индустрије које је имплементиран да би их заштитио. Ако домаћа индустрија нема конкуренцију, произвођачи можда неће радити тако тешко да остану конкурентни на тржишту. Резултат је да би домаћи производ могао да опадне у квалитету у поређењу са сличним међународним производима. Наставак протекционистичких политика може на крају довести до успоравања индустрије и губитка домаћих радних мјеста за глобалне добављаче. Протекционизам је скуп приједлог, јер владе често одлучују да субвенционирају индустрије и могу повећати цијену робе мањег квалитета.
Утицај девизних курсева
Курсеви из једне валуте у другу валуту зависе од тржишних услова и свеукупног здравља глобалне економије. Валутни курс такође утиче на међународну трговину. Ако компанија у једној земљи жели да увози робу из друге земље, она ће платити за ту робу у валути свог трговинског партнера или са валутом стабилне економије као што је амерички долар, британска фунта, јапански јен или евро. Пожељно је платити робу у једној од тих такозваних тврдих валута јер су стабилне и мање подложне економским шоковима.
Земље могу даље утицати на девизне курсеве кроз фискалну и монетарну политику. Политике које утичу на валутне стопе могу довести до неслагања. Једна земља може тврдити да друга намерно манипулише својом валутом да би стекла трговинску предност. Када двије или више земаља, као што су Сједињене Државе и Кина, имају несугласице или сукобе, то утиче на међународну трговину и, заузврат, утиче на курс сваке земље. Економисти се не слажу око тога како да се позабаве флуктуацијама валута које одређују цену увезене робе. Многи стручњаци сматрају да су напори да се трговина ограничи на увоз домаћих производа штетнији него што је корисно.
