Губитак ликвидације, или ЛЛ, однос се користи за фирме у стечају. То је формула која има неколико важних варијабли и користе се различите верзије формуле. Нормално, однос је изражен у процентима и бави се отписаним потраживањима за разлику од наплативих потраживања током стечајног поступка.
Сврха
Сразмер ЛЛ има за циљ да пружи широку слику о здрављу фирме која је објавила стечај. Конкретније, она представља мјеру здравља оних који дугују новац фирми која је тако изјавила. Однос ЛЛ-а је у погледу шансе за добијање новца који се дугују фирми у време када је стечајна компанија морала да уреди своје послове. Може се одредити мјесечно или квартално, овисно о временском оквиру самог стечајног поступка.
Цалцулатион
Главна варијабла примања која се користи у формули је отписани дио. У свим стечајним поступцима суд и његови представници у стечајној комисији схватају да је тешко добити све неподмирене рачуне фирми, посебно када они који дугују фирми то схвате ускоро ће бити ликвидирани. Стога ће суд и повјериоци отписати одређена потраживања као ненаплативи. Ова бројка такође укључује све људе или друге фирме које су саме прогласиле стечај и, према томе, не могу бити приморане да плате. Укупни губици оних потраживања која се не могу реализовати дијеле се са стварним новцем прикупљеним током разматраног времена. Обрачун је једноставно укупни губитак подијељен са укупно оствареним потраживањима. Овај проценат је однос губитка до ликвидације.
Отхер Вариаблес
Постоји још једна, сложенија, верзија ЛЛ-а коју је написао економиста Ваимонд Гриер у својој књизи "Кредитна анализа финансијских институција". Његова верзија има четири варијабле. Прва цифра је изведена из поделе укупног примљеног новца на све готовинске губитке. Ова цифра се множи поделом ликвидиране активе на нето губитке, односно губитке у односу на остварене добитке. Ово је такође проценат који се може користити за мерење здравља фирме. Ова формула се бави не само потраживањима, већ и укупном активом и укупним приходима од укупних губитака.
Поређење
Разлика између ове две формуле је једноставна свеобухватност. Прва се углавном односи на потраживања као главну имовину, док се друга бави укупном активом. Друга, сложенија, мјера је статичнија слика која се бави активом у цјелини, док се прва бави новцем који би убудуће могли остварити вјеровници.
