Лидери имају одговорност да обучавају, развијају и пружају смјернице за тим. Организационо руководство је особа или људи успостављени да управљају и имају власт над одређеним бизнисом, владом или организацијом. Вођство над организацијом поставља тон корпоративне културе, очекивања компаније и визије компаније. Различита питања лидерства могу се појавити у организационом вођењу које може ометати ефикасност и продуктивност организације. Идентификовање и адресирање организационих питања је први корак у рјешавању проблема и провођењу позитивних промјена.
Недостатак комуникације
Комуникација је размена идеја, мисли и информација кроз акције, речи и симболе. Организације користе двије врсте комуникације: комуникацију према горе и комуникацију према доље. Комуникација према горе је када подређени шаљу поруку онима изнад њих. Комуникација према доле шаље поруке од вишег руководства према подређенима. Када комуникацији недостаје вођство, подређени остају без правца и сврхе и губе мотивацију да добро обављају своје свакодневне задатке. Недостатак комуникације може се манифестовати у недостатку изговорених ријечи или акције од стране руководства.
Немогућност пружања повратних информација
Организационо вођство које не пружа могућност подређенима да пруже повратне информације ограничава њихову способност да имплементирају промјене. Без повратне информације, подређени се могу осјећати ограниченим, ограниченим и непоштеним. Повратне информације дају глас сљедбеницима у организацији тако да се осјећају као да имају улогу у доношењу одлука и укупном успјеху компаније. Повратна информација пружа сљедбеницима осјећај сврхе и особне инвестиције у организацију. Спровођење „политике отворених врата“ може помоћи у потицању подређених да подијеле своје бриге, идеје и жеље према лидерству.
Неефикасни стил руковођења
Употреба погрешног стила вођства у организацији може ометати успјех компаније. На пример, ако је војска користила демократски стил руковођења у којем су потчињени подстакнути да преиспитују директиве, ратови не би били добијени и наредбе би предуго трајале. Стил руковођења органа власти одговара војном руководству у којем се даје команда и која се прати без питања. Ако би руководилац маркетиншког одељења покушао да користи ауторитативни стил руковођења, он би гушио креативност и радио против циља одељења. На прикладнији начин демократски или лаиссез фаире стил вођења би оснажио слободно размишљање, концептуално размишљање и рјешавање проблема.