Све док Устав Сједињених Држава није постао закон 1789. године, свака држава је функционисала као суверени ентитет који је слободно држан заједно са члановима Конфедерације. Невољко, државе су уступиле одређене овласти федералној влади у складу са Уставом. Једна од тих овлашћења је било право да регулише трговину између неколико држава, које се назива трговинска клаузула. Данас влада примјењује трговинску клаузулу како би спријечила државе да донесу законе о компензацијским порезима који ограничавају међудржавну трговину.
Компензацијски порез
Држава компензира порез на трансакције привредних субјеката и појединаца са сједиштем у другој држави или другој земљи ради уравнотежења пореског оптерећења домаћих предузећа и резидената који већ подлијежу државном опорезивању. На пример, многе државе имају порез на промет који може мотивисати људе или компаније да купују робу и услуге од продаваца који се налазе у државама без пореза на промет. Да би се надокнадила та конкурентна неравнотежа, те исте државе такође наплаћују порез на употребу робе или услуга купљених ван државе. Порези на употребу су обично еквивалентни порезу на промет како би се елиминисала било каква конкурентска предност.
Цоммерце Цлаусе
Комерцијална клаузула се налази у члану 1, члан 8, тачка 3 Устава САД-а и даје савезној влади право да регулише међудржавну трговину. С друге стране, државе тврде да су федералне власти сувише широко примијењене и наводе десети амандман као овлаштења држава да наметну компензацијске порезе. Десети амандман Устава САД-а је израђен тако да ограничава ширење федералне власти и да задржава за државе све овласти које нису посебно додијељене федералној влади Уставом САД-а.
Предмети Врховног суда САД-а
Током година, Врховни суд САД-а досљедно је потврдио право владе према трговинској клаузули да спријечи државе да наметну компензацијске порезе који дискриминирају бизнисе који се првенствено баве међудржавном трговином у корист локалних домаћих предузећа. Судови су председавали питањем када законски порески подстицај постаје пореска принуда у супротности са међудржавном трговином. Врховни суд САД је пресудио да у одређеним случајевима трговинска клаузула уклања моћ државе да регулише трговину, али у другим ситуацијама, државе деле једнаку пореску власт.
Значај
Државни компензацијски порез који се чини дискриминаторним може бити законит ако је намета која се наметне одређеној класи ван-државних предузећа у суштини једнака постојећем порезу на државну имовину у државним предузећима исте класификације. У вријеме објављивања, неколико компензацијских пореза испунило је овај стандард који је наметнуо суд. Као опште правило, Врховни суд је одбацио компензационе порезе као неуставне, јер крше одредбе међудржавне трговине из Привредне клаузуле у Уставу.
