Један од најважнијих финансијских показатеља који мјери економски учинак земље је њен бруто домаћи производ или БДП. То израчунава Биро за економске анализе у америчком министарству трговине. Ова цифра је добро објављена у сваком кварталу од стране економиста и политичара, који је користе како би показали колико добро њихова политика функционира.
БДП има четири компоненте: издатке за личну потрошњу, нето извоз, владине трошкове и пословне инвестиције.
Иако је свака од ових компоненти важна, дио инвестиција у БДП, познат као бруто приватна домаћа улагања, је најизразитији, али је тачан показатељ будућих перформанси и смјера економије.
Шта је бруто домаћа инвестиција?
Бруто приватне домаће инвестиције мјере физичке инвестиције које улазе у економску активност земље и израчунавање њеног бруто домаћег производа.
ГПДИ има три категорије: нерезидентне инвестиције, стамбене инвестиције и промјене у нивоима залиха.
Нерезидентне инвестиције: То су расходи предузећа у вези са алатима, фабрикама, структурама, машинама, возилима, трајном опремом и компјутерима. Да би се то израчунало, депрецијација капитала се одузима од бруто приватних домаћих инвестиција како би се дошло до нето износа инвестиција, који обично износи око 70% ГПДИ.
Стамбене инвестиције: Категорија становања укључује станове и куће и чини око 28% ГПДИ. Стамбене фиксне инвестиције су даље категоризоване у структуре и трајну опрему. Структуре укључују и обитељске куће и вишестамбене зграде.
Промене у залихамаЗа ову калкулацију залихе укључују залиху непродатих готових производа, робе у процесу производње, сировина и материјала који се користе у производњи производа. Промјене у залихама представљају око 3 до 5 посто ГПДИ. Међутим, ова цифра је веома нестабилна компонента јер сигнализира перцепцију власника бизниса о будућим промјенама у пословним циклусима. Ако менаџери верују да ће се потражња за њиховим производима повећати, они ће брзо повећати своје набавке сировина и повећати залихе. С друге стране, ако менаџмент верује да ће економска активност опадати, они ће ликвидирати залихе.
Перформансе ГПДИ током рецесија
ГПДИ је током година у просјеку износио између 12 и 18 посто укупног бруто домаћег производа. Проценат је на врхунцу током експанзије привреде и на ниском нивоу током пословних контракција.
Гледајући уназад неколико година са подацима из Бироа економских саветника, можете видети да је ГПДИ био у високом проценту од 20,3% у другом кварталу 2000. Рецесија је почела у првом кварталу 2001. године и завршена четири квартала касније. У овом периоду, ГПДИ је пао на 17,4% учешћа бруто домаћег производа.
Промена у проценту ГПДИ током рецесије која је почела у првом кварталу 2008. и завршена у трећем кварталу 2009. године била је још драматичнија. ГПДИ је био на високом нивоу од 19,9 одсто пре рецесије и пао је на најнижу вредност од 12,8 одсто до краја.