Споразуми о регионалној економској интеграцији су споразуми између држава чланица у одређеном региону свијета, као што су Африка или Средњи исток. Ови споразуми се обично склапају између нација са мањим економијама како би се промовисала трговина унутар региона. Међутим, и они могу имати недостатке.
Како функционише регионална економска интеграција
Регионална економска интеграција је врста уговора о либерализацији трговине у смислу да државе чланице које учествују у споразуму одлучују да укину тарифе и рестриктивне прописе који могу ометати или обесхрабрити међусобну трговину. Тарифе и ограничења у трговини са земљама изван споразума су задржане. Идеја је да ће државе чланице моћи међусобно јачати економију узајамном подршком. Привредници у земљама чланицама ће бити мотивисани да тргују и инвестирају у региону због недостатка тарифа или прописа.
Траде Диверсион
Споразуми о регионалној економској интеграцији обично се потписују између нација са релативно малим економијама и недостатка вањске трговине и инвестиција. Иако су ови уговори намијењени промовирању повећане трговине унутар регије, они могу имати ненамјерни ефекат смањења трговине с државама изван споразума, будући да те земље морају плаћати тарифе и бавити се другим трговинским препрекама, док државе чланице то не чине. Ако је трговина изгубљена од земаља које нису чланице већа од трговине коју су оствариле земље чланице кроз споразум, резултат је познат као "преусмеравање трговине".
Инвестициона диверзија
Један од проблема са којим се суочавају многе мање економије је недостатак страних инвестиција. Диверзија инвестиција је потенцијални економски недостатак програма регионалне економске интеграције. Страни инвеститори изван регије могу видјети земљу која је чланица таквог споразума као мање атрактивно мјесто за улагање због већег оптерећења тарифа и прописа. Као резултат тога, споразум о регионалној економској интеграцији може довести до нето губитка страних инвестиција.
Већи трошкови
Ако учешће у споразуму о регионалној економској интеграцији доводи до смањења трговине и инвестиција са мање скупим тржиштима изван региона, а охрабрује трговину са скупљим тржиштима у региону, то може резултирати већим трошковима за потрошаче. На пример, ако је компанија раније лоцирала своју фабрику у земљи изван региона са ниским производним трошковима, али је онда одлучила да своју фабрику пребаци у државу унутар региона са вишим производним трошковима због тарифних и регулаторних предности, то би могло резултирати у повећању профита за компанију, али и до скупљих производа за потрошача.
