Међународни монетарни фонд (ММФ) основан је 1944. године ради олакшавања међународне трговине. Његова сврха је углавном да позајмљује новац владама које се боре и које не могу платити потребан увоз. Финансира га углавном моћне банке које су прикључене већим чланицама, као што су Јапан, Сједињене Државе и Њемачка. Улога ММФ-а и даље је веома контроверзна.
Про: Улога у глобалној економији
Пишући под водством ММФ-а, Центар за финансијске студије објавио је у 2009. години главни извјештај о политици у којем се наводи да земље треба да наставе да позајмљују новац од ММФ-а због своје стручности и искуства у међународној економији. ММФ помаже сиромашнијим земљама да реформишу своје економије како би олакшале потребне стране инвестиције. ММФ, наводи се у документу, служи за праћење капиталних, валутних и инвестиционих токова на међународном нивоу, и може послужити као услуга раног упозоравања када се појаве проблеми. ММФ, на крају, служи као „чувар“ глобалних инвестиција, савјетујући своје клијенте шта да прихвати и шта да одбаци. Укратко, ММФ је неопходна институција за наставак глобалне финансијске реформе.
Про: Реформа и ризик
Ецономи Ватцх, познати онлине часопис, пише да ММФ првенствено служи смањењу глобалног финансијског ризика. Часопис указује на успјех ММФ-а у Пољској, Чешкој и већем дијелу Азије. ММФ је помогао у реформи економија и учинио их значајним успјесима. Ризик да пусте сиромашне земље да једноставно пропадну је неморалан, јер би то санкционисало сиромашне и средње класе за гријехе своје елитне финансијске класе. Према економском посматрању, владе су превише неодговорне у макроекономској реформи да би им се вјеровале ове главне одлуке. Искусној, спољној агенцији треба повјерити задатак да искоријени корупцију и лоше управљање.
Цон: Мисманагемент
Финансијски писац Царолин Лоцххеад, која пише у "Сан Францисцо Цхроницле" током азијске кризе 1997. године, сматра да је ММФ оснажио лоше управљање, а не да га реформише. Она указује на велике пропусте ММФ-а у Пакистану, Русији, Индонезији и Тајланду као доказ неспособности ММФ-а. Оно што ММФ чини, према Лоцххеаду, је спасавање банкара и фирми које су уништиле економију. Уместо да искорени ову врсту некомпетентности, ММФ јој даје више новца.
Кон: штедња и сиромаштво
Економисти развоја Јохн Цаванагх, Царол Велцх и Симон Реталлацк написали су 2001. године да ММФ тражи структуралне промјене, у облику политика штедње, које стварају сиромаштво. Ако желите да позајмите новац од ММФ-а, будите спремни да се одрекнете националног суверенитета и независности. ММФ тражи смањење социјалних трошкова, замрзавање плата, смањење јавног сектора и укидање синдиката. Резултат је био богатство за малу елиту и страшно сиромаштво за масу становништва. ММФ брине само о расту БДП-а и стабилности, а не о добробити радника, сиромашних или средње класе. ММФ диктира да долази са кредитима значи надзор над економијом од стране ММФ-а, што значи надзор великих банкара. То је формула не само сиромаштва, већ и новог облика колонијализма и доминације богатих.
