И Међународни монетарни фонд, или ММФ, и Свјетска банка формирани су заједно у Бреттон Воодсу, Нев Хампсхире, у јулу 1944. Они су створени да подрже свјетску економију, иако сваки од њих обавља различите улоге. ММФ постоји да би сачувао уредан монетарни систем; Свјетска банка има улогу економског развоја. Обе организације имају сједиште у Васхингтону, Д.Ц.
Сврха
ММФ надзире економске политике својих чланица и очекује да омогуће слободну размјену националних валута. Да би задржао овај финансијски поредак, ММФ такође делује као пружалац хитних кредита члановима који наилазе на потешкоће, у замену за обећање члана да реформише своју економску политику.
Светска банка финансира економски развој међу сиромашнијим земљама финансирањем специфичних и циљаних пројеката, чији је циљ да помогне у повећању продуктивности. Светску банку чине две организације: Међународна банка за обнову и развој (ИБРД) и Међународна асоцијација за развој (ИДА). ИБРД даје зајмове земљама у развоју по преференцијалним каматним стопама, док ИДА даје кредите само најсиромашнијим земљама, без икакве камате.
Запослени
ММФ запошљава око 2.400 људи, од којих су половина економисти. Већина запослених у ММФ-у ради у Васхингтону, ДЦ, а други раде у земљама чланицама широм свијета. Насупрот томе, Светска банка запошљава око 10.000 људи у више од 160 земаља, обављајући тако различите улоге као економисти, научници, аналитичари, И.Т. специјалисти и инжењери. Две трећине запослених у Светској банци има седиште у Вашингтону, док остали раде широм света.
Интеракција
Иако је ММФ агенција Уједињених нација, она има своју властиту повељу, структуру и финансијске аранжмане. ММФ не ради само са својих 187 чланица, већ и са Свјетском банком, Свјетском трговинском организацијом и агенцијама Уједињених нација. Да би постале чланице ММФ-а, земље се морају пријавити и прихватити их други чланови.
Пошто је чланство у Свјетској банци увјетовано чланством у ММФ-у, Свјетска банка такођер има 187 чланова. Ови чланови управљају Свјетском банком преко Одбора гувернера. Поред рада са земљама у развоју на појединачним пројектима, Свјетска банка такођер ради са различитим међународним институцијама, заједно са стручним и академским тијелима.
Финансирање
ММФ подиже свој новац путем чланарина, познатих као квоте. Свака земља чланица плаћа квоту на основу своје релативне економске величине тако да веће економије плаћају више. Свјетска банка прикупља највећи дио свог новца путем задуживања, издавањем обвезница с рејтингом ААА инвеститорима; она такође прима грантове од донатора.
