Задруге, често назване кооперативама, су организације чији чланови раде заједно на добровољној основи за постизање заједничког циља. Чланови ће се обично придружити задрузи како би остварили циљеве које сами не би могли постићи. Чланство у кооперацији може бити састављено од појединаца или може бити састављено од групе предузећа. Иако сличне другим предузећима, задруге се разликују од традиционалних корпорација и партнерстава на више различитих начина.
Демократска контрола
Једна од главних разлика између задруге и традиционалног бизниса је да је организација и управљање задруге демократска, а не хијерархијска. Док се традиционална предузећа управљају методом одозго на доле, у којој једна особа или група особа на врху организационе хијерархије доносе већину одлука, у кооперативним одлукама доносе сви чланови. Иако се неким члановима могу додијелити посебне повластице, ова овлаштења добијају само ако их чланови одобравају.
Волонтерска организација
Кооперације, као и редовни бизниси, често имају запослене којима се исплаћује одређена надница. Међутим, велики део посла у сарадњи обављају чланови који добровољно пружају своје услуге. На примјер, у трговини намирницама, од чланова се може захтијевати да раде одређени број смјена сваког мјесеца како би одржали своје чланство. Док редовно пословање може да прихвати неколико волонтера, највећи део рада обављају плаћени запослени.
Власништво
Задруга је у власништву искључиво њених чланова. Док редовно пословање може издати дионице или бити у власништву вањских инвеститора, све задруге су у потпуности у власништву људи који раде у њима. Док неке задруге нису профитабилне, што значи да се добит остварена од стране кооперације користи искључиво за вођење задруге, док се друге воде као предузећа. У овом случају, добит остварена од стране кооперације се дистрибуира међу члановима.
Задруге
Ако је остваривање профита циљ задруге, то је обично само један од његових циљева. За разлику од традиционалних пословних организација, задруге су често посвећене побољшању заједнице или остваривању другог социјалног циља. Док неки бизниси могу да раде и на добробит заједнице, њихова примарна одговорност је на њиховим инвеститорима. Пошто су задруге у власништву њихових чланова, чланови могу изабрати да организацију посвете циљу осим стицања профита.
