Како увести вино у Кину

Anonim

Како становништво постаје све богатије, потражња за вином у Кини и даље драматично расте. Иако вино није традиционално пиће, кинески потрошачи су све више отворени за нове укусе и искуства из других дијелова свијета. Заједно са напредном домаћом винарском индустријом, увоз вина је допринио расту потрошње вина у Кини и постали су све профитабилнији. Међутим, увоз и извоз вина у Кину захтева поштовање одређених прописа.

Набавите добро истражени тржишни извјештај о потрошњи вина у Кини. Иако се потражња за вином у Кини повећава, још увијек постоји недостатак знања о сортама доступних вина. То може утицати на врсте вина које желите увести.

Успоставите своје пословање увоза вина као заједничко улагање. Заједничко улагање са кинеским пословним партнером је најчешћи пословни модел за увозне и извозне фирме. Имати пословног партнера у Кини ће вам омогућити да искористите његово или њено знање о кинеском тржишту, као и било које пословне мреже и контакте.

Региструјте свој заједнички подухват са локалним властима прије него што обавите било коју пословну активност. Уз помоћ законског заступника, морате доставити низ докумената и Државној управи за индустрију и трговину, као и локалном министарству трговине. Процес регистрације обично траје шест до осам недеља.

Набавите добро успостављеног дистрибутера. Тржиште вина ће варирати међу провинцијама, па је важно пронаћи стручног дистрибутера у овој области. Потражња за вином је обично највиша у областима са високим приходима, као што су велики градови и источне провинције.

Добити дозволу за извоз алкохолних пића од надлежних органа у Сједињеним Државама. Биро за порез на алкохол и духан захтева од извозника да добију основну дозволу велетрговца. За вино које се извози директно из других земаља, закони о извозним лиценцама ће се разликовати.

Придржавати се прописа о увозу алкохолних пића у Кину. Свако вино које се увози мора се придржавати кинеских стандарда за означавање, опорезивања, санитације и лиценцирања. Министарство трговине (МОФЦОМ), као и Управа за сертификацију и акредитацију (ЦНЦА) регулишу и управљају овим процедурама.