Рачуноводство се бави истином у облику верних нумеричких описа пословних активности. Етички принципи који покрећу професију говоре о важности пружања тачних и непристрасних информација. Ово омогућава власницима предузећа да прикупљају информације које су им потребне, а агенције за ревизију могу направити корисне процјене. Етика у рачуноводству је ствар и смјерница и принципа. Специфичне стандарде постављају управна тијела и трговинске организације које израђују правила рачуноводства, али особне вриједности и професионална етика морају водити рачуновође. Овај додатни слој етичког расуђивања помаже у доношењу одлука суочених с нејасноћама и сивим подручјима.
Етика у ревизијама
Ревизија је један од најважнијих задатака које обављају рачуновође. То укључује провјеру информација како би се процијенила истинитост и тачност рачуноводствених информација, било за интерне сврхе или вањске евалуације за пореске и кредитне институције. Да би радила етички током ревизије, рачуновођа треба да процени бројеве са примарним циљем да дође до истине. Не би требало да постоји сукоб интереса, као што је посједовање дионица у послу и стицање права на добит ако бројеви приказују операције у повољном свјетлу.
Када компанија ангажује спољног ревизора да прегледа своје рачуноводствене податке, посао је тог рачуновође да буде темељан и праведан и да тражи недоследности чак и ако ће те црвене заставице додати додатни посао или створити друге проблеме за компанију. Ревизорски рачуновођа који ради за банку или владину агенцију не би требао бити под утјецајем особних осјећаја као што су похлепа или чак симпатије, али би се требао бавити само осигуравањем да се бројеви подударају и точно изражавају финансијске активности компаније.
Етички кодекс у рачуноводству
Одбор за међународне етичке стандарде за рачуновође, који је и сама независна агенција, израдио је кодекс који наглашава принципе у етичком рачуноводству. Ови принципи покривају многе аспекте етичког понашања за рачуновође, иако јединствене ситуације могу захтијевати позиве на просудбу који нису експлицитно изражени у овим начелима.
- Интегритет: Интегритет није скуп правила или правац дјеловања, већ стање ума усмјерено ка искрености, непосредности и преданости дјеловању слиједећег принципа, а не ради особне користи.
- Објективност: У мери у којој је то људски могуће, рачуновође не би требало да буду под утицајем интереса или перспектива појединаца или предузећа који их запошљавају. Рачуновођа такође не би требало да дозволи да личне предрасуде или интереси утичу или на бројеве који улазе у рачуноводствени систем или на резултате који из њега произилазе. Бројке и резултате треба узети у обзир и треба доносити закључке и одлуке.
- Професионална компетенција и дужна пажња: Подручје рачуноводства није статичан скуп знања, већ прије развијајући референтни оквир који се мијења као законодавство и најбоље праксе. Одговорност је етичког рачуновође да остане у току са овим развојем и да клијентима пружи најновије информације и најквалитетнију услугу.
- Повјерљивост: Рачуновође обрађују осјетљиве информације и етичка је одговорност рачуновође да се суздрже од откривања било које од тих информација вањским странама које могу имати користи од тога. Слично томе, рачуновођа не би требало да користи информације добијене приликом обављања професионалних услуга ради личне користи, као што је продаја залиха у предузећу чије књиге се чине упитним.
- Професионално понашање: Као и код било које професије, рачуновођа треба да обавља задатке и одговорности с обзиром на највише личне и професионалне стандарде. То укључује комплетно извршавање задатака и на време, праћење испуњавања обавеза и само прихватање плаћања за пружене услуге.
Етичке дилеме у рачуноводству
Иако управљачка тијела и правила рачуноводства користе јасно назначени етички кодекс у рачуноводству, може створити утисак да постоје јасна и досљедна правила за сваку рачуноводствену ситуацију. Међутим, ситуација може бити много мрачнија када почнете радити у стварним случајевима. Рачуновођа може радити за два различита предузећа и може имати приступ привилегованим информацијама једне компаније које би могле утицати на добробит друге компаније. Компанија А можда размишља о улагању у компанију Б, али рачуновођа може знати од рада са оба предузећа да се компанија Б бори. У овом случају, најтетичнији начин поступања би био да се рачуновођа повуче и избегне пружање унутрашњих информација било којој компанији.
Рачуновође се такође могу суочити с етичким дилемама приликом одлучивања о томе како пријавити рачуноводствене информације; процес који дозвољава одређену дискрецију и пресуду. Одлука о трошку или амортизацији дијела опреме може утјецати на нето добит на рачуну добити и губитка, што може утјецати на вриједност компаније коју инвеститори оцјењују. Можда није незаконито пријављивати трошкове на начин који додаје вриједност компаније, али она искривљује информације на начин који није у потпуности транспарентан. Слично томе, одлука да се једна ставка расхода додели једном одељењу, а не другом, може створити неравнотежу у метрицама успеха дотичних одељења, чак и ако је трошак био користан за оба.
Не постоје јасни и једноставни одговори за ове дилеме, али етички рачуновођа може слиједити смјернице које би ове одлуке донекле поједноставиле. Важно је размишљати о духу рачуноводственог кодекса понашања и закона, као ио њиховим специфичностима. Чак и ако рачуновођа не може разговарати о појединостима ситуације с аутсајдером, чак и само замишљање таквог разговора може му пружити вриједну перспективу. И премда једва да пружају ригорозне или објективне критеријуме, интуиција и интуиција могу бити корисни етички водичи.
Програми обуке и историја
Пошто је етика у рачуноводству тако важан аспект ове области, многи универзитети и програми обуке почели су да нуде, па чак и захтијевају курсеве који пружају обуку из рачуноводствене етике и истражују етичка питања. Овај развој је делимично био подстакнут случајевима високог профила као што је колапс Енрона, који је био познат по упитној рачуноводственој пракси. Доступност класа у рачуноводственој етици дјелимично служи за сагледавање перцепције да професионалне рачуноводствене праксе могу бити сумњиве, као и да обесхрабрују људе који улазе на терен да се укључе у било коју етички упитну активност.
Иако је услов да се часови рачуноводствене етике могу сматрати недавним развојем, етички принципи су уграђени у саму срж модерног рачуноводства. Луца Пациоли, познат као отац рачуноводства, живео је и писао током италијанске ренесансе. Уместо да буде математичар или бизнисмен као што сте очекивали, Пациоли је био теолог који је веровао да је рачуноводство морална наука.
Пациоли је сматрао да је сврха рачуноводства да изрази финансијски однос власника предузећа према продавцима, клијентима и повериоцима. Рачуноводствена једнаџба, која је у срцу рачуноводствене активности, наводи да је имовина умањена за обавезе једнака власничком капиталу. Другим речима, власник бизниса поседује само оно што је остало након обрачуна суме која се дугује повериоцима. Чини се да бизнис има вишак ако има новца у банци, али ако се тај новац дугује аутсајдерима, онда то заправо није предност. Овај нагласак се разликује од принципа етичког рачуноводства које постављају модерне трговинске организације и рачуноводствени професори, али говори о дубокој истини која је тако стара и релевантна као и сама професија.
