Сваки напредак у информационој технологији праћен је бар једном етичком проблематиком.Од Фацебоок-а до ажурирања путем е-поште, корисници рачунара нису свјесни фине равнотеже између етике и профита коју остварују пружатељи услуга. Развојни инжењери софтвера, компаније и појединци морају да размишљају о правима и грешкама у коришћењу информационих технологија сваки дан. Основни проблеми у свету информационе технологије су очекивања крајњег корисника о приватности и етичка дужност провајдера да одговорно користе апликације или е-пошту.
Претрага података
Дата мининг покрива широк спектар активности које бројеве, речи и друге податке претварају у препознатљиве обрасце. У рукама одговорне агенције или бизниса, рударење података може да одреди вероватан следећи корак за терористичку ћелију или да одреди обрасце куповине унутар демографских група. Ова пракса је нападнута у свијету након 11. септембра као дио распрострањеног обрасца инвазије приватности коју проводе амерички стручњаци за интелигенцију. Пракса напретка у свеобухватној информатичкој свести посебно се сматрало да се бави свакодневним животом невиних људи од стране стручњака за ИТ етику и цивилних либертаријанаца.
Социјална мрежа
Лудост у друштвеним мрежама може омогућити људима широм свијета да разговарају једни с другима, али је такођер покренуо неколико питања о ИТ етици. Фацебоок је покренуо програм под називом Беацон 2007. године како би личне податке сваког корисника претворио у рекламу, омогућавајући већу количину повезивања између чланова веб локације. Девелопери на Фацебооку нису успели да креирају систем који би омогућио вољним корисницима да сами учествују. Беацон је дошао под ватру због повлачења информација из Фацебоок профила и разбијања граница приватности уобичајених у стварном свијету. Још једно етичко питање за сајтове за друштвено умрежавање је количина сигурности коју треба да користе приликом регистрације чланова. Неколико отмица последњих година повезано је са МиСпаце-ом, што указује на забринутост да сајтови за друштвено умрежавање не чине довољно да заштите младе кориснике.
Е-Маил Спам
Спам се широко дефинише као е-поруке са комерцијалним или профаним порукама које се слијепо шаљу стотинама и тисућама корисника. Осим садржаја спам е-поште, главна етичка питања за пружаоце услуга и појединце укључују идентификацију спамера. Емаил програми преко АОЛ-а и Иахоо! могу идентификовати неке спамери који су довољно дрски да пошаљу милионе порука, али њихови програми за спам се углавном ослањају на повратне информације корисника. Док ће неки корисници идентификовати легитимне спамери који носе вирусе и порнографске поруке, постоји могућност да корисници идентификују легитимне компаније као спамери.
Интелектуална својина и информационе технологије
Спајање права интелектуалне својине и информационе технологије је од 1990-их година било тешко. Појавом Напстер, Лимевире и других мрежа за равноправно скидање података, истиче се питање кршења умјетничке имовине. Ексклузивна права НБЦ-а на Олимпијске игре 2008. била су изазвана од стране блогера и онлине пирата који су поставили снимке на ИоуТубе. Етичко питање које се јавља када се ради о интелектуалном власништву у виртуелном свету је дужина до које произвођачи садржаја треба да траже дозволу за поновно штампање слика и чланака. Док је подизање читавих чланака за семинарски рад јасно неприхватљиво, постоје питања етичара о практичности тражења непознатих умјетника и писаца за нешто мање као што је блог.
Филтрирање онлине садржаја
Цомцаст је дошао под ватру у протекле двије године због блокирања преузимања са Бит Торрента. Интернет провајдер (ИСП) је тврдио да је "пригушивање" преузимања преко Бит Торрента разумни елемент одржавања услуге велике брзине. Религијске групе, сајтови за одрасле и други забранили су заједно у необичном савезу да се боре против Цомцастовог напора да филтрира садржај. Главна етичка дебата која се одвијала између ИСП-а, Федералне комисије за комуникације (ФЦЦ) и крајњих корисника је да ли би интернетске услуге требале бити неутралне на садржај.
