Тржишта рада играју главну улогу у функционисању и расту економија. Умереност плата, која је била посебно популарна широм Европе током касног 20. века, односи се на политику одржавања плата радника на спор темпо раста, понекад само мало изнад темпа инфлације. Синдикати, владе и индустријски лидери могу позивати на модерирање плата као средство за постизање веће економске стабилности или конкурентске предности.
Радни однос
Највећи позитивни теоретски ефекат умјерености плата је смањење незапослености. Смањењем повећања које тренутни радници примају, предузећа имају више новца да потроше на проширење своје радне снаге. Модерирање плата такође спречава раднике да достигну високе нивое плата који их чине циљаним када бизнис треба да смањи трошкове како би задржао профит. Мања незапосленост значи да владе плаћају мање накнада за незапослене, јачајући програме социјалне заштите.
Инфлација
Умереност плата је такође директно повезана са инфлацијом, која је раст цена која се природно јавља у економији под одређеним условима. Радници који су део економије са политиком модерирања плата смањили су потрошачку моћ, што спречава трговце да подигну цене робе изнад нивоа које купци могу да приуште. Ниске цијене за потрошаче претварају се у економску стабилност и јачају валуту у односу на друге валуте у употреби гдје инфлација узрокује раст цијена.
Унион Цонцессионс
Синдикати морају пристати на напоре за умјеравање плата, што је у супротности са неким циљевима синдиката, као што су зајамчена повећања плата за трошкове живота и поштене плате у индустрији. Међутим, умјереност плата не значи да се плате радника замрзну. Умјесто тога, радници доживљавају повећање плаћа које може бити спорији него што би примили у нерегулираном систему. То значи смањену потрошњу за раднике, иако спорија инфлација може ублажити ефекте смањених зарада.
Глобална конкурентност
Стратегија модерирања плата може да помогне националној економији или економском региону да се позитивно надмеће против других економија у другим деловима света. Ово дјелимично резултира из директнијег утицаја умјерености плата на инфлацију. На пример, умјереност плата у Европи која држи цијену еуропских производа на ниској разини чини те производе привлачнијим за америчке потрошаче, који успоређују еуропске производе с домаћим производима који подлијежу растућим цијенама од америчке инфлације. То доводи до помака у трговинском билансу, јер Американци траже више јефтине робе из Европе, додајући новац европској економији.
