Последице економске кризе из 2008. године нису биле ограничене на проблематичне власнике кућа, хипотекарне зајмодавце и велике финансијске институције. Криза се још више проширила, остављајући читаве нације суочене с финанцијским пропашћу. Национална неликвидност није једноставна ствар када земља иде на суд и поднесе стечај. Умјесто тога, нација која је банкротирала изазива озбиљне економске посљедице у земљи и иноземству, често захтијевајући спашавање од страних инвеститора или глобалних институција као што је Међународни монетарни фонд.
Дефиниција
Њемачки лист "Спиегел" извјештавао је о националним банкротима 2008. године, након што се оточна нација Исланд приближила несолвентности. Када земља више не може да плати камату на свој дуг или да убеди било кога да му позајми новац, она је дошла до банкрота. Могући узроци банкрота земље могу укључивати рат или финансијско лоше управљање од стране владе, пише лист.
Хистори
Читава нација која постаје финансијски несолвентна није нова појава. "Спиегел" је у једном чланку из 2008. године навео да је Њемачка двапут банкротирала у 20. стољећу: једном 1923. након Првог свјетског рата и поново након завршетка Другог свјетског рата 1945. године. 2008. године, Исланд је постао прва земља која је постала жртва финансијске кризе која је настала након колапса америчког тржишта некретнина. "Спиегел" је известио да се и друге земље, укључујући Украјину и Пакистан, такође суочавају са финансијским рушевинама.
Еффецтс
Када нација банкротира и пропусти своје зајмове, централне банке могу покушати да привуку додатне стране инвеститоре повећањем каматних стопа на државне обвезнице. "Спиегел" је известио да је централна банка Исланда повећала своју основну каматну стопу на 18 посто у 2008. години, док је Венецуела понудила 20-постотну камату у нади да ће продати своје обвезнице. Таква велика повећања каматних стопа негативно утичу на кредитни рејтинг самих земаља, за које је "Спиегел" рекао да често одузимају кредите које земље више не могу вратити.
Массиве Инфлатион
Када земља дође до банкрота, масовна инфлација је вјероватан исход за потрошаче и пословање земље. Цене акција често падају, заједно са вредношћу националне валуте. Како се вриједност новца спушта, може доћи до банкрота, јер панични грађани журе да подижу готовину са својих рачуна. То се догодило у Аргентини 2001. године, након што је влада ту замрзнула банковне рачуне, ограничавајући количину новца коју су људи могли повући. "Спиегел" је рекао да су многи очајни Аргентинци чак спавали испред банкомата, надајући се да ће повући новац који могу.
Упозорење
У неким случајевима може доћи до друштвених и политичких немира ако нација банкротира. У Аргентини, љути становници су побунили и опљачкали супермаркете након несолвентности у земљи 2001. године. На Исланду, шеф централне банке у земљи био је приморан да поднесе оставку након кризе у тој земљи, која је на хиљаде Исландаца коштала посла и животне уштеђевине, наводи се у извјештају "Тхе Тимес оф Лондон" из 2009. године.
Превенција / Решење
Да би се спријечио банкрот или да би се носили са његовим посљедицама, инсолвентне владе често гледају у иностранство ради спашавања. Земље у најтежим ситуацијама траже хитне позајмице од Међународног монетарног фонда (ММФ). Корисници помоћи ММФ-а су Мађарска и Украјина. Ме,утим, помоћ ММФ-а долази са додатним обавезама. У замену за помоћ ММФ-а, "Спиегел" је известио да је Украјина била приморана да замрзне социјалне трошкове, приватизује неке владине услуге и повећа цене природног гаса.
Потенцијал
Историчар Харварда Нил Фергусон је 2009. године предвидио да све већи број европских народа прети банкроту. У извештају "Тхе Гуардиан" из Велике Британије, Фергусон је рекао да су Ирска, Италија и Белгија у највећој опасности од банкрота, а да је и Велика Британија у опасности.
