Приватизација је сложено питање у економском развоју било којег региона. Приликом разматрања заинтересованих страна у процесу приватизације, посматрач мора да схвати да су сви чланови друштва интересне групе у тако широко утицајној промени. И приватни и државни подухвати нуде своје недостатке и предности, што значи да поглед на сваку појединачну ситуацију од случаја до случаја пружа оптималан ток акције, а не једноставну политику. Често, јавна настојања у државном власништву раде са губитком, тако да је основни циљ преласка на приватизирану услугу побољшање фискалне ефикасности и остваривање профита тамо гдје је то могуће. Критичари приватизације услуга тврде да ће мотив профита довести до тога да приватизовани ентитет пружи грађанима мање услуга. Међутим, кроз адекватну администрацију могуће је омогућити промјену у приватизацији уз истовремено очување интереса грађана.
Приватизација и финансирање пројеката
Приватизација може понудити пријеко потребну крв у облику капиталног финанцирања за оно што је некада била јавна институција. На пример, услужни програм као што је снабдевач електричном енергијом или одељење за воду може имати потребу за значајним ремонтом инфраструктуре како би се постигао пожељан оперативни и безбедносни стандард; такав пројекат може бити скуп, толико да може бити изван домашаја владе, посебно у економски проблематичним регијама као што су оне са смањеним пореским основама, или у земљама у развоју. Приватизација индустрије у било којој од горе поменутих ситуација омогућава грађанима да уживају у вишем квалитету живота него што би иначе били у немогућности, под претпоставком да ће инвеститори на крају видјети профитабилан повратак свог доприноса добробити заједнице.
Вредност Мотива Профита
Много је речено, и позитивно и негативно, о томе како је мотив профита покретачка снага иза западног капиталистичког система. Међутим, аргумент да је приватизација позитивна у било којој ситуацији, вероватно је најјасније представљена од стране Светске банке, која наводи да је главна мотивација за приватизацију државних институција да преузму оно што би иначе представљало оптерећење за економију и учинити процес економски ефикаснијим за увођење могућности профита, што ствара покретачку снагу за правилно управљање и доношење политика. Приватизоване индустрије могу имати користи од укупне заједнице на начин као што је пружање прилика за запошљавање које доприносе локалној економији.
Недостаци приватизације за заинтересоване стране
Приватизација, као и практично сваки облик економске политике, отворена је за злоупотребе и лоше управљање, што може довести до негативних посљедица за заинтересиране стране. Влада још увијек има улогу у приватизираној индустрији кроз кориштење прописа. Регулација спречава системске злоупотребе које би иначе наштетиле већем добру људи. На пример, предавање јавног водовода приватном ентитету би под одговарајућим регулаторним околностима било добро за друштво; али ако не постоје прописи којима би се спријечило неетично искапање цијена, може доћи до точке да се способност приуштивања воде угуши и настане људска патња. Неизбежно ће неке компаније дозволити мотив зараде да превазиђу етичке проблеме, узрокујући проблеме. Са добрим корпоративним управљањем и јаким регулаторним оквиром владе, приватизација не мора бити страховита транзиција у јавности.
Улога корпоративног управљања у сценаријима приватизације
Приватни субјекти који преузимају владине напоре имају улогу да играју себе у укупном здрављу заједнице. Коначно, приватни субјекти су одговорни за начин на који их јавност доживљава и њихове етичке стандарде, тако да би требали радити на узајамно корисном суживоту са заједницама у којима дјелују. Практична фраза доброг корпоративног управљања у приватизованој јавној институцији је „нето утицај“. Високо руководство приватизованих некадашњих владиних организација треба да се запита шта је нето утицај њихових операција на друштво и да ли иду т одустати од етике у остваривању профита на штету односа с јавношћу и на крају у квалитету живота својих клијената. Рад на постизању циља служења заједници и одржавању високог етичког стандарда може захтијевати сурадњу с владом како би се дошло до одредби за рјешавање јединствених изазова које представљају, на примјер, сиромашни грађани који не могу приуштити да плате конкурентну тржишну цијену за своје услуге. Одредба би могла бити одређивање стопе која омогућава корисним корисницима комуналних услуга да плаћају конкурентне тржишне стопе које осигуравају да је услужни напор и даље профитабилан и да пружа простор за омогућавање субвенција за немоћне, старије и сиромашне раднике. Овај аранжман не би само служио већем добру друштва, већ би и спречио јавну реакцију против транзиције са јавне на приватну операцију.
