Трговина између земаља може бити ограничена с једне стране, билатерално или мултилатерално. Протекционизам владе користе за заштиту домаће индустрије повећањем цијене или ограничавањем количине увезених производа који би могли имати конкурентску супериорност. Основна ограничења трговине која се примјењују у протекционистичким политикама су царине, квоте и нецаринске баријере.
Тарифе
Тарифе, познате и као царине, су порези који су наметнути на одређени увоз од стране владе. Научне тарифе примењују се за подизање трошкова производа крајњим корисницима, са намером да увозна роба постане скупа или скупља од производа који се производе на локалном нивоу. Тарифе за тачке опасности Користе се за заштиту старијих и мање ефикасних индустрија постављањем пореза на нивоу који подиже цене на увоз на једнаке цене као и домаћи производи. Повратне тарифе може се успоставити као одговор на порезе који се наплаћују на извоз земље.
Квоте
Трговинске квоте ограничите количину означених производа који се могу увести у одређеном временском периоду. Ова ограничења погодују локалним произвођачима ограничавањем прилива увезених конкурентних производа, што повећава потражњу за локално произведеним производима. Квоте се такође могу користити за заштиту од дампинга производа од стране увозника, што иначе може довести до наглог смањења цијена које спречава конкурентност домаће индустрије. Ограничење снабдијевања такођер може послужити као подршка цијенама увезених и домаћих производа и производа. Најекстремнији тип квоте је ембаргокоја забрањује увоз одређене робе, услуга и сировина.
Нецаринске баријере
Нецаринске баријере се генерално успостављају на основу производних процеса, садржаја производа или квалитета. Референтед ас стандарде производа, мјерила се могу успоставити на темељу еколошких питања, питања сигурности и регулације употребе неквалитетних материјала или процеса. Иако могу постојати ваљане забринутости, помоћни резултати стандарда производа могу такође бити проширити заштиту трговине на домаће произвођаче. На пример, стандарди за производе у неким земљама забрањују увоз непастеризованог сира старијег од 60 дана, од којих већина долази из Француске. Забрана ових врста сирева, иако заснована на здравственим проблемима, такође користи домаћим произвођачима у тим земљама.
