Земаљски ресурси се чешће називају природним ресурсима и односе се на тијело природних твари које се користе у производњи. Такви ресурси укључују воду, свјежи зрак, нафту, природни плин и минерале тла. Будући да се многи од њих брзо исцрпљују, проблеми који су овдје укључени су значајни и прелазе у средиште таквих феномена као што су урбанизација и индустријализација и њихова тенденција да брзо исцрпе природне ресурсе.
Вода
Свежа вода је велики проблем. Амерички Средњи запад је доживио значајан губитак водостаја у протеклих 20 година, при чему је сама таблица опадала око једне ноге годишње. Будући да су многа језера и ријеке загађена широм свијета, питања питке воде за пиће и наводњавање су важна питања. Богате арапске земље у Заливу изградиле су огромна постројења за десалинизацију како би створила малу, али искористиву резерву свеже воде за своје пустињске климе. Али велике популације и урбанизација брзо исцрпљују доступност воде у било којој области.
Фуел
Наставак раста цијена нафте од раних 1990-их година је добро познато питање ресурса. Арапске државе са великим резервама нафте су дугорочно инвестирале у друге индустрије за време нестанка нафте. У 2006. години, свет је потрошио 3,9 милијарди тона нафте. Петроконсултанти, швајцарска компанија за истраживање нафте 1995. године, предвидели су да ће светска испорука нафте досегнути врхунац између 2000. и 2010. године и да ће након тога почети полако да пада. Кина је једна од највећих свјетских индустријализираних економија чија ће потражња за нафтом ускоро надокнадити ону у Сједињеним Државама, чија употреба далеко надмашује све друге земље. Пораст кинеске популације од преко милијарду људи ће огромно оптеретити већ нестале залихе нафте на свијету.
Фармланд
У многим дијеловима свијета, укључујући Индију, Бангладеш и Кину, обрадиво земљиште брзо нестаје. Како становништво расте и градови стављају велику потражњу за ресурсима села, пољопривредно земљиште се апсорбује у урбано ширење. У Бангладешу, влада је недавно предузела мјере против нестанка пољопривредног земљишта као пријетњу економској сигурности земље. Влада је објавила да земља, због урбанизације и пораста броја становника, губи око 1 посто свог пољопривредног земљишта сваке године, што износи 80.000 хектара.
