У сваком појединачном пословном подухвату постоје двије главне категорије извора капитала: интерни извори као што су задржана добит и вањски извори као што су банкарски зајмови и задужнице. Екстерни извори финансирања подразумијевају да ће пословање дуговати финансије вањским институцијама или људима. Ови извори финансирања имају своје предности, али се њихови недостаци морају пажљиво размотрити прије њиховог добијања.
Већа економија скале
Већа предузећа су ефикаснија на тржишту од мањих. Они имају већу моћ да преговарају са добављачима и могу повећати своје фиксне трошкове.Када се то догоди, предузеће има ниже трошкове по јединици производње робе, тако да предузеће има предност на тржишту. Стога спољни извори финансирања чине да предузеће расте све до тачке у којој може адекватно конкурирати другим фирмама на тржишту.
Фастер Гровтх Рате
Сваки предузетник или предузеће захтева спољне изворе капитала и не може се ослањати само на интерна средства. Спољни извори финансирања у великој мери помажу компанији да се шири и тако послује у већим размерама. Позајмљивање новца за финансирање експанзије може помоћи компанији да задовољи тржишну потражњу или да се боље позиционира на тржишту. Шира скала подразумева веће тржиште, јер се услуге и роба сада могу пружити већем броју купаца.
Високи трошкови
Евентуални трошкови који настану приликом добијања екстерне финансијске помоћи су главни фактор који треба узети у обзир. Компанија или предузетник могу бити приморани да добију финансијску помоћ од спољних извора који наплаћују високе каматне стопе. Када се то догоди, то значи да се велики дио новца којим се бави пословање користи за плаћање дуга насталог из кредита, што би могло успорити раст.
Губитак власништва
За корпорације, капитал из спољних извора може доћи од издавања нових акција. Издавање нових дионица може значити да власник корпорације губи дио своје моћи или чак власништво. Губитак власништва може значити и губитак контроле над доношењем одлука за пословање.
