ЛЛЦ против непрофитне организације

Преглед садржаја:

Anonim

Разлике између корпорације са ограниченом одговорношћу (ЛЛЦ) и непрофитне организације могу се видети првенствено у саставу менаџмента, као иу расподели било какве добити. Непрофитна организација једноставно значи да се новац који је направљен не може подијелити међу радницима, већ се мора вратити у организацију.

Профит

По својој природи, непрофитне организације нису у послу да би зарадиле новац: оне обично служе социјалној потреби, а било који новац који би могао да се заради, враћа се у посао. То не значи да непрофитне организације не могу зарадити много новца - то једноставно значи да се новац мора вратити у организацију, дозвољавајући јој да расте. Међутим, предузећима је дозвољено да расту и остваре профит. Ако је посао осмишљен као прилика за стварање новца, најбоље је да га означите као ЛЛЦ.

Контрола

Контрола је проблем са ЛЛЦ-овима у односу на непрофитне организације. Власник ЛЛЦ предузећа може слободно управљати пословањем на било који законски начин који сматра прикладним, али непрофитна организација је везана доктринама које је навела када се пријавила за непрофитни статус. Ако непрофитна организација одлучи да престане са радом, њена имовина мора да се додели другом непрофитном удружењу, док је власник ЛЛЦ-а у могућности да задржи сва средства која је ЛЛЦ прикупила.

Финансирање

ДОО има могућност прикупљања новца за посао, међутим власник жели; нема ограничења. Ако ЛЛЦ треба новац, може ићи до инвеститора и понудити постотак будуће добити у замјену за непосредни капитал. Непрофитно то не може. Умјесто тога, непрофитна организација се мора ослонити на финансирање и добротворне донације. Непрофитне организације такође могу да добију новац од државних и приватних грантова.

Заштита

Према садашњем закону, ДОО и непрофитне организације имају исти ниво заштите од тужби. Другим речима, баш као што се власник ЛЛЦ предузећа не може сматрати одговорним за дугове које је предузеће могло имати, ни одбор директора ни запослени у непрофитној организацији.

Запослени

ДОО су у бољој позицији да задрже добре запослене у односу на непрофитне организације када је у питању плаћање запослених. С друге стране, зато што су многе непрофитне организације друштвено одговорне организације, непрофитна организација може привући запослене са већим осјећајем посвећености укупној мисији непрофитне организације.