Готовинска основа, обрачунска основа и модификације тих база су најчешће рачуноводствене основе које се користе у садашњости. Рачуноводство на готовинској основи евидентира трансакције када су готовина или готовински еквиваленти примљени или исплаћени. Насупрот томе, рачуноводство на обрачунској основи евидентира већину трансакција у вријеме њиховог настанка. Прилагодљиви уноси су уноси који су направљени прије краја периода како би се ажурирале финансијске околности организације у складу с обрачунским основама. Иако вишеструко општеприхваћени рачуноводствени принципи доприносе постојању таквих уноса у рачуноводству на обрачунској основи, принцип подударности и претпоставка временског периода су најрелевантнији.
Признавање по обрачунском основном рачуноводству
Препознавање се односи на скуп правила која се користе за одређивање када се евидентирају трансакције. У принципу, рачуноводство по начелу настанка догађаја, трансакције се евидентирају у вријеме њиховог настанка све док су трансакције завршене и када се измијењене вриједности могу одредити. На пример, предузеће може да забележи своје трошкове за комуналне услуге на крају месеца, чак и ако рачун тек треба да стигне јер може разумно да процени дотичну суму.
Прилагођавање уноса
Прилагођавање се врши на крају сваког периода како би се ажурирале финансијске околности организације у складу са правилима обрачунског основа. Таква прилагођавања могу укључивати обрачунате приходе, обрачунате трошкове и усклађивања средстава и обавеза. Један пример за унос који се прилагођава је евидентирање прихода од камата на обвезницама на које се организација држи.
Одговарајуће начело
Принцип подударања је главни ГААП иза подешавања уноса. Наведени принцип наводи да се трошкови морају евидентирати у истим периодима као и приходи које је њихова појава помогла да се произведу и обрнуто. Као такав, један од разлога због којих се врши прилагођавање је да се приходи и расходи распореде у одговарајућим периодима. На пример, предузеће може да забележи своје трошкове комуналних услуга пре него што рачун стигне, јер је трошак настао за време његовог рада, а не у периоду у коме је рачун стигао.
Претпоставка временског периода
Претпоставка временског периода је једно од основних правила рачуноводства и још важније у погледу прилагођавања уноса него што је то случај са већином других рачуноводствених процедура. Претпоставка временског периода је правило које дијели активности организације на различите и мјерљиве периоде тако да се те активности могу боље исказати у финансијским извјештајима. Већина организација користи оба месеца и године. Претпоставка временског периода је важна за прилагођавање уноса, јер се наведени уноси ослањају на концепт обрачунских временских периода.
