Непрофитна конституција није ништа више од подзаконских аката организације. Као што устав устројава владу и описује како та влада функционише, тако и подзаконски акти. Државне владе имају коначну ријеч о томе шта мора бити укључено у подзаконске акте. Канцеларија државног тужиоца ће регулисати непрофитне организације, док је федерална влада ентитет који додељује непрофитни статус организацији. И државни државни тужилац и савезна влада траже копије устава организације.
Погледајте ваше државне законе о непрофитним организацијама. Свака држава има различите минималне захтјеве за непрофитна владина правила, било да их се назива уставом или подзаконским актима. Како се чланови удружују у одборе, који могу служити у одборима, како измијенити устав и друге потребне компоненте, само су неке од ставки које морају бити укључене. Међутим, у оквиру ових смерница, постоји много флексибилности да би се задовољиле потребе специфичне организације. На примјер, истраживачка институција ће имати врло различите потребе од склоништа за бескућнике. Државни статути о организовању устава узимају све ово у обзир.
Процијените ваше специфичне организацијске потребе. Статути у вези са уставом или подзаконским актима су намјерно широки. Организациона структура, њене мисије и циљеви су међу ставкама које се морају узети у обзир приликом писања подзаконских аката. Оснивачи организације можда желе да обезбеде средства за заштиту мисије од акција будућих одбора. У подзаконским актима, одбор може такође жељети да делегира одређене функције члановима особља који управљају организацијом. Ово су само нека од питања која се морају ријешити.
Следите одговарајући формат. Уопштено говорећи, устав ће се састојати од шест или седам амандмана. Требало би да постоји наслов и сваки чланак служи као поднаслов (члан 1, члан 2, члан 3, итд.) Чланци ће навести организацију и одредити дужину трајања организације, обично заувек. Процедуре за измјене и допуне чланака такође морају бити наведене. Коначно, првобитни инкорпоратори ће потписати и датирати устав. Многе државе захтијевају да најмање три члана потпишу подзаконске акте.
