Буџетирање засновано на учинку је широк појам за тип буџета који се користи искључиво од стране јавних организација, као што су гране власти и програми које владе стварају. Циљ је створити флексибилан систем буџетирања у области у којој се финансије, фондови и политички програми стално мијењају. Као резултат тога, буџетирање засновано на учинку (ПББ) фокусира се на циљеве, а не на границе и олакшава планове за прихватање изненадних промјена. Ово носи неколико недостатака.
Лимит вс. Таргет
ПББ ради са циљевима и циљевима. Може да постави циљ да се рачунари ставе у 100 школа, на пример, уместо да се ограничи колико новца може да се потроши на рачунаре. Иако ово има своје предности, оно такође ствара потешкоће. На пример, колико новца треба потрошити на рачунаре? Које врсте рачунара најбоље одговарају школама о којима је реч? Буџет са ограничењима помаже одговорити на ова питања. Буџет са само циљевима може бити превише небулозан, што доводи до нетачних прогноза и прекомјерних расхода.
Проблеми мерења
Други проблем са циљним системом који користи ПББ је мерење. Чак и ако се може развити кохезивни буџет и пројекат се спроводи до краја, дефинисање завршетка може представљати проблеме. Неки циљеви могу бити нејасне технологије у школском округу, на примјер. Организација може имати супротне ставове о томе када је тај циљ постигнут, што отежава уочавање краја пројекта и прекретницу за буџет.
Анализа трошкова
Будући да је ПББ тако нејасна, она не представља јасан оквир трошкова за организације које треба слиједити. Другим речима, ПББ може створити много додатног посла за аналитичаре. Они морају да се усредсреде на циљ, али и да изврше засебну анализу трошкова како би одредили индивидуалне цене за кораке који су укључени. Ова додатна анализа трошкова је одлив средстава и додаје забуну у буџет.
Проблеми флексибилности
Флексибилност је једна од примарних предности ПББ-а. Међутим, она такође отвара врата широким промјенама које могу направити застарјеле претходне анализе трошкова и буџете. ПББ ставља велику количину стратешке моћи у руке јавних лидера и програма, али оне имају навику мијењања. Нови директор може бити именован и пребацити циљ на 500 рачунара у школама, што захтијева потпуну прераду буџета.
