Концепт евалуације је сам по себи јасан - начин на који се може судити о заслугама или вриједности пројекта, индивидуалног, научног концепта или било чега што се може мјерити. У суштини, све што има исход може се вредновати на овај или онај начин. Постоји неколико врста алата за оцјењивање, од којих је сваки посебно дизајниран за поље у којем се користи.
Научно-експериментални модели
Алати за научну евалуацију су објективни и базирани искључиво на експериментима и њиховим резултатима. Ови алати за процену засновани на чињеницама користе се за генерисање анализе трошкова и користи, за дизајнирање и праћење експеримената и за спровођење непристрасних истраживања о било којем броју тема. Кључни елемент за инструменте научне евалуације је њихов приоритет на непристрасним, тачним резултатима.
Модели оријентисани на управљање
Алати за евалуацију оријентисани на менаџмент могу бити познати онима који су радили у канцеларији. Системи евалуације менаџмента су дизајнирани да процене учинак појединца у смислу тврдих, проверљивих података, али и да укључе апстрактније податке као што су потенцијал појединца и да ли појединац одговара компанији. Кључни елемент алата за евалуацију менаџмента је њихов фокус на свеобухватне евалуације.
Квалитативни / антрополошки модели
Квалитативни и антрополошки алати за евалуацију засновани су на људској интеракцији и посматрању. За разлику од научне евалуације која се заснива искључиво на непристрасним чињеницама, квалитативне и антрополошке методе препознају важност субјективне људске анализе. Овај метод процене је сличан системима управљања у томе што се процене врше у контексту окружења, уместо да се у потпуности заснивају на подацима. Умјетничка критика и критичка теорија спадају у квалитативне и антрополошке моделе.
Модели оријентисани на учеснике
Ако сте икада довршили анкету на крају телефонског позива или оброка за корисничку службу, били сте дио алата за евалуацију познатог као модел “оријентиран на учеснике”. Ова метода вредновања у великој мери зависи од перцепције учесника, на пример, клијента, клијента или акционара. Овај метод користи просјек искустава учесника како би се идентификовале проблематичне области у предузећу или услузи и дала препоруке о попуњавању празнина.
