Трошкови развоја компаније су они трошкови који настају у процесу развоја побољшаних или нових роба и услуга како би се задовољиле потребе потрошача и, у идеалном случају, повећали профит компаније. Већина америчких компанија поштује општеприхваћена рачуноводствена начела у својим рачуноводственим праксама. Међутим, прелазак на међународне стандарде финансијског извјештавања полако се одвија од 2008. године. Постоји неколико значајних разлика у управљању трошковима развоја према МСФИ и ГААП-у.
Нематеријална улагања
Према МСФИ и ГААП, трошкови развоја обично иду руку под руку са трошковима истраживања, као категорија позната као истраживање и развој, која се често ставља под наслов рачуна нематеријалних средстава. У рачуноводствене сврхе, нематеријално средство се дефинира као немонетарно средство које се не може идентифицирати без било какве физичке супстанце, као што су патенти, ауторска права, заштитни знакови или средства добре воље, као што је препознавање робне марке. Рачуноводствени третман нематеријалних средстава значајно се разликује у складу са МСФИ и ГААП.
ГААП
Уопштено, према ГААП-у, трошкови истраживања и развоја се признају као трошак (на терет рачуна расхода) како су настали, будући да је свака будућа економска корист која произлази из развоја датог средства неизвјесна. Трошкови нематеријалне имовине стечене кроз активности истраживања и развоја се различито троше, у зависности од тога да ли постоји будућа алтернативна употреба за средство. Ако средство има будућу алтернативну употребу, оно постаје капитализирано средство, што значи да ће се његов трошак амортизирати током његовог корисног вијека и трошкови амортизације се признају као трошак. Ако средство нема будућу алтернативну употребу, његов трошак се признаје као трошак по стицању.
ИФРС
Међународни рачуноводствени стандард 38 је једини рачуноводствени стандард који покрива рачуноводствене процедуре за трошкове истраживања и развоја у складу са МСФИ. Трошкови истраживања у складу са МРС 38 се троше током обрачунског периода у којем се појављују, а трошкови развоја захтијевају капитализацију ако су испуњени одређени критерији.
МРС 38 Критеријуми
Компанија мора да испуни све следеће критеријуме да се трошкови развоја признају као нематеријална имовина: Мора бити технички изводљиво довршити развој нематеријалног средства како би га учинили доступним за употребу или продају; компанија мора показати намјеру да доврши развој имовине и да је користи или прода; компанија мора имати могућност да користи или прода имовину; предузеће мора показати како ће имовина генерисати будуће економске користи, демонстрирајући постојање тржишта за излазак средства или самог средства или корисност средства, ако жели да се користи за предузеће; компанија мора имати довољно финансијских, техничких и других ресурса који су на располагању за завршетак средства за употребу или продају; а компанија мора показати способност прецизног мјерења трошкова који се могу приписати развоју имовине.
Сличности / разлике
Трошкови развоја по МСФИ и ГААП захтијевају демонстрацију могућих будућих економских користи и трошкова, који се могу досљедно мјерити, за признавање нематеријалне имовине. Међутим, почетни трошкови за бизнис се никада не капитализују као нематеријална средства према било ком рачуноводственом моделу. Трошкови оглашавања по ГААП-у или се признају као трошак када су настали или када се оглашавање у почетку одвија и могу се капитализирати ако су задовољени одређени критерији, док се, у складу са МСФИ, трошкови оглашавања увијек признају као трошкови.
