Бруто домаћи производ, или БДП, представља мјерење агрегатне производње земље, као и њене агрегатне тражње. Може се подијелити на различите факторе, од којих сви мјере потрошњу. Треба напоменути да иако се БДП користи као индикатор економске величине, он не мјери богатство или благостање појединца.
Компоненте БДП-а
БДП се састоји од четири основне групе. Прва три су врсте расхода: потрошачка потрошња, државни расходи и инвестициони расходи. Четврта компонента мјери нето извоз. Нето извоз обухвата и извоз, а то су производи произведени код куће и купљени од стране потрошача у иностранству, и увоз, који је роба произведена од стране прекоморских компанија, али купљена од стране домаћих потрошача. Уз изузеће увоза, повећање сваке компоненте доводи до повећања БДП-а. БДП се мјери у једном временском периоду, обично у јединицама од једне године или четвртине године.
Промјене у номиналном БДП-у
БДП земље може да се промени услед флуктуација цена и потражње / Резултат може утицати на напредак земље. Ако се БДП промени услед повећања нивоа производње, а не цена, онда се каже да продуктивност расте. Међутим, ако се БДП повећа због повећања цијене док је производња константна, онда је свако повећање резултат инфлације, а не продуктивности. Таква промјена не би се одразила на реални БДП. Алтернативно, номинални БДП може се промијенити због комбинације промјене цијена и производње.
Границе БДП као мјере
БДП не покрива све аспекте производње у економији, а може покрити и неке факторе који могу довести до дугорочне деградације. Производња која није укључена у БДП укључује производњу домаћинства, односно кување, чишћење и одржавање домова. Иако људи теже да не добију плаћу за такве задатке, многи економисти тврде да је то још увијек занимање које није само нужно, већ и захтијева знатне напоре. БДП такође не покрива аспекте као што су животна средина, лично задовољство, срећа и квалитет здравља. Многе богате земље су прилично ниске у смислу личне среће.
БДП у односу на БДП по глави становника
Ако једна земља има већи БДП од друге земље, то не значи нужно да је богатија. Већи БДП би сигурно значио већи оутпут. Међутим, што је већи број становника неке земље, већа је вјероватноћа да ће имати посебно велики БДП. Из тог разлога, БДП по глави становника мјери БДП по особи. У већини економија, ово се може сматрати просечним приходом. Као резултат тога, земља са малим БДП-ом и даље може имати много већи БДП по глави становника него земља са великим бројем становника и знатно већи БДП.
