Трговински споразуми који су ратификовани од раних 1990-их помогли су у стварању глобалног тржишта, ширењу глобалне трговине отварањем нових тржишта за производе из цијелог свијета. Споразуми као што је Северноамерички споразум о слободној трговини (НАФТА) и институције као што је Свјетска трговинска организација одиграли су кључну улогу у тим глобализирајућим трендовима који су уклонили трговинске баријере. Главна економска мисао држи да светска трговина користи свим укљученим странама; међутим, трговина има и негативну страну. Негативни ефекти међународне трговине укључују изгубљене послове и већу неједнакост у плаћама.
Лост Јобс
Институт за економску политику (ЕПИ), који се налази у Вашингтону, Д., назива губитке радних мјеста најлакше разумљивим негативним ефектима свјетске трговине, али признаје да је за учинак потребно неко објашњење. Аналитичар ЕПИ-ја Л. Јосх Бивенс у кратком опису из 2008. године пише да међународна трговина отвара радна мјеста за извозне индустрије, али их елиминира у другим секторима, јер јефтинија страна роба истискује домаће производе. Губици радних мјеста су посебно високи у производњи. Уочавајући повећање трговинског дефицита Сједињених Држава, ЕПИ је извијестио о нето губитку посла у америчкој економији, јер су губици радних мјеста због увезене робе премашили радна мјеста која су створена извозом. Квалитет посла је негативан утицај светске трговине. Узимајући у обзир непропорционалан ефекат на производњу, Бивенс пише да радна места у овом сектору генерално плаћају веће плате и боље бенефиције, чак и за раднике без високог образовања.
Редуцед Вагес
Рад је један од највећих трошкова пословања у производњи производа. ЕПИ је известио да проширена светска трговина - која отвара тржишта за производе произведене у земљама у којима радници зарађују далеко мање од домаћих конкурената - смањује плате домаћих радника јер њихови запосленици покушавају да смање трошкове како би се ефикасније такмичили са прекоморским фирмама. Противници проширене свјетске трговине тврде да су споразуми као што је НАФТА створили свјетску „трку до дна“ у којој компаније смањују плате или чак укидају домаће послове, а затим покрећу операције на мору како би искористиле ниже трошкове рада. Ниже плате за домаће раднике доприносе повећању неједнакости плата у економији, закључује ЕПИ.
Виши вањски дуг
Када увоз прелази извоз, трговински дефицит нације расте. Користећи примјер САД-а, Бивенс је написао да сваке године САД има трговински дефицит који мора посудити од иноземних зајмодаваца да финанцира разлику, што повећава вањски дуг који земља мора платити с каматама. Већи спољни дугови и њихове пратеће камате угрожавају дугорочни животни стандард, наводи ЕПИ.
Рисинг Глобал Поверти
Свјетска трговинска организација и Свјетска банка извјештавају да су године од 1980. године највише порасле у либерализираној трговини, у којој се међународне трговинске активности шире како трговинске баријере падају. Међутим, свјетско сиромаштво је порасло у том истом периоду. Светска банка извештава да је број људи широм света који живе са мање од два долара дневно повећан за око 50 одсто од 1980. године. Поред тога, све већи број људи живи са мање од једног долара дневно.
